Planiranje
Ishrana i začeće
Ovaj članak će vam možda pomoći da saznate odgovore na sledeća pitanja:
Koje su najbolje namirnice koje treba da uvrstite u ishranu dok pokušavate da zatrudnite?
Koje namirnice treba da izbegavate dok pokušavate da zatrudnite?
Kako da unesem dovoljno folne kiseline, gvožđa i joda?
Saznajte više o sledećem:
Da li ste znali da ćete poboljšati šanse da zatrudnite ako i vi i vaš partner usvojite principe zdrave i uravnotežene ishrane pre trudnoće? Prave namirnice sadrže hranljive supstance koje ženama pružaju energiju i optimalno zdravlje, to jest, pripremaju ih za trudnoću, ali ujedno i pospešuju plodnost muškarca i kvalitet sperme.
Evo šta bi trebalo da jedete svakog dana da biste uneli preporučenu dnevnu količinu nutrijenata i time pospešili začeće*:
- Folna kiselina: oko 700 g kuvanog spanaća ili 15 kriški hleba
- Jod: oko 200 g ostriga ili 6 jaja
- Gvožđe: oko 900 g crvenog mesa ili 250 g pileće džigerice.
*Procene agencije Food Standards Australia New Zealand (Standardni za ishranu u Australiji i Novom Zelandu), NUTTAB 2010.
Svakodnevni unos preporučene količine nutrijenata može da bude izazov, ali nemojte da brinete. Elevit® vam priskače u pomoć. Jedna kapsula Elevit® multivitamina za trudnice dnevno je jednostavan način da unesete veliku količinu mikronutrijenata koji su vam potrebni za zdravu trudnoću.
Vreme je za zdrave obroke! Napunite tanjir zdravim namirnicama da biste povećali šanse da ostanete trudni na zdrav način i da biste se sjajno osećali. Evo šta bi trebalo da uvrstite u ishranu:
Ugljeni hidrati bogati vlaknima, poput povrća, svežeg voća i žitarica. Zapamtite, što je više boja u tanjiru (crvena paprika, narandžasta šargarepa, zeleni spanać) to unosite više raznovrsnih vitamina i minerala.
Mlečni proizvodi – opredelite se za običan grčki jogurt umesto sladoleda ili jogurta sa raznim ukusima i dodatkom šećera.
Odaberite organske proizvode – pesticidi mogu da utiču na delikatnu hormonsku ravnotežu i proizvodnju sperme kod muškaraca, pa uvek kada je to moguće izaberite organsku hranu koja nije prerađena (ili je samo minimalno prerađena), poput voća, povrća, mesa, jaja, mahunarki i mlečnih proizvoda.
Alkohol i kofein – opredelite se za vodu ili kafu bez kofeina kada ste u mogućnosti. Ako ne možete da se odreknete kafe, ograničite unos na 200 mg dnevno, što je oko dva espresa ili 3–5 šolja čaja. Ujedno bi trebalo da izbegavate energetska pića.
Namirnice koje mogu da sadrže bakteriju listeriju – omiljeni delikatesi, poput mladog sira, paštete, hladnih narezaka, pripremljenih salata, sirove ili dimljene ribe i sirovih jaja, sadrže listeriju i treba da ih izbegavate.
Srednje pečeno meso – zatražite da vam se meso dobro ispeče da biste umanjili rizik od bakterijske infekcije.
Riba – jedite ribu 2 do 3 puta nedeljno, ali izbegavajte onu ribu koja sadrži visok nivo žive, uključujući soma, ajkulu, sabljarku i marlina.